Vojvodine će biti onoliko koliko bude LSV

NOVI SAD – Šta još treba da se desi, pa da bude potpuno jasno da će Vojvodine biti onoliko koliko bude Lige socijaldemokrata Vojvodine, upitao je danas predsednik LSV Nenad Čanak. On je na predizbornoj konvenciji LSV u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu istakao i da je LSV sa svojih 26 godina borbe antifašistička, provojvođanska, patriotska istinita, nepromenjljiva. Kako je rekao, Srbija, za koju su pretili da će biti crna rupa na tepihu Evropske unije, počinje da bude deo sve veće i veće provalije koja se pojavljuje. Ukazao je da se svuda oko nas diže nacionalizam, najmračnije snage prošlosti.

– Upravo zbog toga moramo se držati zajedno. Zato je na nama da dobijemo ove izbore. Na nama je da kažemo: Lepo je što ste oslobodili Šešelja ali to ne znači da mu se neće suditi ovde – dodao je Čanak.
Transkript govora Nenada Čanka možete pročitati u nastavku.
Naš posao nije završen
Kad sam ulazio u ovu salu, pozdravio sam se sa mnogo ljudi, jer, praktično, osim ovih najmlađih sve ostale znam. Svi smo na istom poslu već tolike godine, ali me je posebno obradovao jedan stari prijatelj iz devedesetih, član LSV iz 1992. godine. Jedan od najhrabrijih ljudi koje sam ikada sreo u životu – Dragan Ivančević Purko iz Budve.
Tih godina mi smo bili svi zajedno u antiratnim aktivnostima širom bivše zajedničke domovine. Tada je postojala ona Miloševićeva SR Jugoslavija a mi smo se svi zajedno borili da na svim prostorima bivše Jugoslavije budemo dobrodošli i da na svim prostorima pokazujemo da nas ima onih koji ne verujemo u rat, koji ne verujemo u nasilje koji ne verujemo u celu onu propagandu kojom su nas zasipali tih godina. Purko je tada bio član Liberalnog saveza Crne Gore i mi smo Ligu i Liberalni savez pobratimili i zajednički se borili protiv nacionalizma, nacional ekskluzivizma, izolacija, svega onoga što je tada haralo ovom zemljom. Ali na prvom mestu protiv mržnje. I nismo dozvoljavali da se ona usadi među nas. Purko je bio čovek koji je u guranju pred Skupštinom Crne Gore istrgao iz ruku mitraljez onome ko je čuvao režim, pa mu je pucao kroz ruke. Jel tako bilo?
Sve su to stvari koje danas izgledaju kao partizanski filmovi sedamdesetih, ali sve su to stvari kroz koje smo mi prošli. I trebalo je mnogo snage i rada da se dođe do ovoga gde smo danas a to je da možemo da se okupimo ovako, da možemo da se okupimo, pogledamo u oči i kažemo „Živela Vojvodina“.
Međutim, ako neko misli da naš posao je završen, on se ljuto vara.
Srbija deo sve veće provalije
Pročitaću vam vest koju sam dobio u pregledu štampe. Naslov je „Ostvarila su se upozorenja o fašizaciji društva”. „Upozorenja o fašizaciji društva, izrečena pre godinu dana, pokazala su se proročanskim i ostvarila ‘pred našim očima’, a razvoj događaja, posebno na području slobode medija i kulturnog stvaralaštva, pokazuje zabrinjavajuće trendove, ocenili su učesnici godišnje skupštine Antifašističke lige. Sad se kaže, „predsednik Lige koja je osnovana pre godinu dana rekao je da je „jedan od osnovnih zadataka demokratske države da štiti svoje građane i osigura slobodu od straha, a jedan od prepoznatljivih simptoma da politički sistem klizi prema totalitarizmu induciranje straha u društvu. Prema njegovim rečima, metode su poznate, dovoljno je dati otkaze onima koji pogrešno misle da bi kriterijum trebalo da bude i profesionalnost, a ne podobnost, a još jedan prepoznatljiv simptom totalitarnog režima je pokušaj da se mediji učine režimski podobnima“.
Jel vam poznato ovo? Sve se to događa u Zagrebu i govori u Hrvatskoj. Oni sada govore o fašizaciji društva. LSV je o tome govorila pre 15 godina upozoravajući na klerofašizaciju društva koja je počela sa Koštunicom dr Vojislavom i njegovim insistiranjem na hiljadu stvari koje su nas gurale sve dalje i dalje od onoga za šta smo se borili pre 5. oktobra. Došli smo u poziciju dragi prijatelji da ova zemlja za koju su pretili da će biti crna rupa na tepihu Evropske unije, nažalost, počinje da bude neizolovana rupa, nego deo sve veće i veće provalije koja se pojavljuje. Svuda oko nas diže glavu nacionalizam. Svugde oko nas dižu glavu najmračnije snage prošlosti. I upravo zbog tog amoramo se držati zajedno. Moramo biti jedinstveniji nego ikada i jači nego ikada, jer posao LSV je kao posao domaćice – vidi se samo kad nije urađen. Jer, onda se vidi svo đubre i sva prljavež koju nismo na vreme sklonili.
Neko bi rekao: Malo ti Nenade preteruješ. A ja opet mislim, pa, dobro, možda sam ja stvarno nešto pogrešio. Možda su se stvari ipak promenile. Međutim, onda pogledam novine i vidim fotografiju gradonačelnika Novoga Sada Miloše Vučevića kako se poverljivo došaptava sa novim članovima Srpske napredne stranke koji se zovu Mihalj Kertes i Radovan Pankov. Ima li nekoga ovde ko ne zna ko su te osobe? Mihalj Kertes je postao poznat po tome, što, kada je sprovođena Jogurt revolucija u Vojvodini, izgovorio čuvenu rečenicu: Ako se ja kao Mađar ne bojim Srbije, zašto je se vi Srbi bojite. Ta rečenica je ostala zapisana kao jedan od najčuvenijih primera zamene teze. Niko se nikada ovde nije bojao Srbije, nego se svako normalan bojao Miloševićevog režima. Znajući u šta će da nas uvali. Taj isti Kertes je posle bio i ministar za narod. Jeste li čuli za takvu funkciju? Ministar za narod. Posle toga je bio načelnik Državne bezbednosti Miloševićeve. Onda je bio direktor carina, pa pošto nije bilo para da se isplate plate, onda je svaki carinik dobio pravo da zapleni dnevno flašu viskija i boks cigareta. Da li ste vi mlađi ikada čuli da tako nešto postoji? E, možda ste čuli, a mi bili, pa vid’li.
Šta se smeješ Gijon, misliš da te ne vidim?
Sve je tako bilo i najstrašnije je to, jer to kako je bilo, sad će biti još gore. Ako ih ne zaustavimo. I stvari su vrlo jednostavne.
Antifašizam prva, osnovna 
i nikada zanemarena osobina LSV
Pazite- Šešelj nije kriv. Šešelj nije kriv?! Ideja Velike Srbije je samo jedna politička ideja i, eto, prosto je nedemokratski biti protiv Velike Srbije. Ja zato i mislim da je sledeći korak da se rehabilituje jedan čovek koji je slučajno zalutao u politiku, on je bio umetnik, inače, slikar, vegetarijanac, antialkoholičar, nikada nije pušio, voleo je životinje. Adolf Hitler. Pošto, koliko vidim, sada je počela ta jedna praksa opšte rehabilitacije svih i svakoga, uključujući i Milana Nedića. Znate kako se na norveškom kaže Milan Nedić? Vitkund Kvisling. Dakle, Kvisling koji je bio predsednik marionetske Vlade Trećeg rajha u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata. Zašto? Zbog toga što bi njegovi naslednici da neke zgrade, koje je on imao i koje su zaplenjene, pa da im se vrate kroz restituciju. Da zbog dve kuće u Beogradu treba izvrnuti naglavu kompletnu istoriju i falsifikovati sve što se događalo. Što to niko ne kaže hiljadama i hiljadama poubijanih u logoru na Banjici? Što to niko ne kaže sremačkim partizanima? Što to niko ne kaže svima koji su glavom platili te i takve režime? Zašto niko ko sada tvrdi da je to legitimna ideja, to za šta se Šešelj dr Vojislav zalaže, zašto to niko ne kaže svim onima proteranima iz Hrtkovaca, Platičeva, Slankamena, Beške… Mogu da nabrajam do sutra odakle sve ne. Svima onima koji su pobegli od tog Mihalja Kertesa da ne bi došli u situaciju da budu nasilno mobilisani i poslati u bratoubilački rat. Neko može da kaže da sam zlopamtilo, ali ja ne vidim da je to loše. Iz jednostavnog razloga što, ako mi oprostimo, proći će nekažnjeno. A oni ako prođu nekažnjeno to će biti znak da svako može da uradi bilo šta i da to prođe nekažnjeno.
Sve u svemu dragi prijatelji, ovo je prvo što sam morao da vam kažem. Antifašizam Lige socijaldemokrata Vojvodine je prva osnovna i nikada zanemarena osobina LSV. Tu šale nema. Tu kompromisa nema. Tu pogađanja nema. Zato što bi mnogi želeli da pitanja LSV svedu na pitanja para. Pa, kaže: Ti zli Vojvođani su pohlepni, oni bi sve za sebe. Interesantno. Mi ne bi sve za sebe, mi bi samo naše za sebe. Ali, to je interesantan pojava kako ti nedefinisani pojmovi o vlasništvu vladaju u ovom gradu na pola puta između Novog Sada i Kragujevca. Gde, najedanput dođete u situaciju da se političke elite u Beogradu oko svega razlikuju osim oko toga da Vojvodini sigurno ne treba dati da upravlja svojim resursima. Naravno, oni mogu tako da misle. Naravno, mi ćemo se boriti i pobediti.
Poreska uprava, statistika i inspekcija
Pre dva dana sam bio sa delegacijom Lige socijaldemokrata Vojvodine na Korzici, gde nas je European Free Alliance  – Evropski savez slobode, da slobodno prevedem, međunarodna  organizacija svih autonomaša Evrope primila u svoje pridruženo članstvo. Pridružili smo se grupi u kojoj se nalaze i Katalonci, i Baski, i Škoti, i Moravci, i svi ostali koji pitaju čije su naše pare.
I onda su ljudi iz Katalonije govorili kakav je problem sa Madridom i rekli jednu jednostavnu stvar -ono što nam ne daju nikako, a već su se milioni ljudi izjasnili na referendumu koji smo imali za nezavisnu Kataloniju,  Madrid nikako neće da da poresku upravu. Zašto? Zato što bi se onda tačno znalo koliko iz Katalonije ideu u Madrid. Jeste primetili da je glavni problem ovde kada su pare u pitanju poreska uprava? Da su glavni problem institucije koje imaju veze sa statistikom, da ne bismo slučajno saznali šta se događa.
A da ne govorim o inspekcijama koje bi mogle postaviti pitanje koje je boje Dunav. Pošto to pitanje Novosađani sebi svako jutro postavljaju. Izađeš pa pogledaš, pa je jedno jutro crven, drugi dan je žut,  treći dan je zelen od otpadnih voda koje idu iz raznih fabrika.
Čuo sam dobar vic, ispričao mi drug. Sede u jednom restoranu u Novom Sadu dva naša drugara i dva Kineza. I kaže jedan naš drugar: „Ne mogu da jedem. Mislio sam nešto da naručim ali čim vidim ove Kineze – ne mogu. Odmah se setim kako oni jedu sve i svašta, skakavce i bubašvabe i stonoge i crve i gliste i paukove, i to je meni strašno. Ajde da popiemo nešto i da idemo, ali jesti ne mogu“. Za to vreme, dok su se domunđavali, ova dva Kineza jedan govori drugom: „Vidi ova dva Novosađanina. Ajmo napolje, ne mogu da ih gledam. Preseo mi ručak odmah. Zamisli oni jedu kod Matijevića.
Bilo bi dobro da je samo pitanje otpadnih voda grupe Matijević problem u ovoj zemlji. Onda bismo to rešili. Problem je što nemamo alate da se suprotstavimo, što nemamo mogućnost da na bilo koji način nešto preduzmemo da se zaštitimo. A nemamo iz jednostavnog razloga što nas nema dovoljno. A nema nas dovoljno  iz jednostavnog razloga što nas ima svake godine sve više po malo, ali je bilo mnogo onih koji su verovali da će se neko drugi izboriti za naše ciljeve.
Sa Ligom se zna na čemu si
Šta još treba da se desi, pa da bude potpuno jasno da će Vojvodine biti onoliko koliko bude LSV. Da je Liga saocijaldemokrata Vojvodine sa svojih 26 godina borbe koja je antifašistička, provojvođanska, patriotska istinita, nepromenjljiva. Kada kažem nepromenjljiva, nemam ja ništa protiv da neko promeni svoje ubeđenje, ali više volim kad ih ne proemni. jer onda znaš na čemu si. Sa Ligom se zna na čemu si.
Ja se radujem što su mnogi došli na naše pozicije. Kada smo Purko i ja demonstrirali na Cetinju, dizali smo bunu protiv režima Mila Đukanovića i Momira Bulatovića, uz pesmu „Nema  sreće, nema mira, dok je Mila i Momira“! Jel tako bilo? Posle je Milo Đukanović postao perjanica nezavisne Crne Gore i čovek koji je uradio lavovski deo ostvarenja nezavisnosti nezavisne, demokratske, suverene Crne Gore.
Međutim, kakva je situacija ovde kod nas? Imamo li mi nekoga ovde ko će se izboriti za demokratsku, suverenu, ali decentralizovanu Srbiju? Ima li nekoga ko će reći: Stvarno nije u redu ovo što je rađeno sa vama drugovi iz Vojvodine, mi mislimo da bi trebalo da vam se vrati Naftagas, da vam se vrati sve što je oduzeto od Elektrovojvodine pa nadalje. Ta zemlja koja vam se uzima , to bi sigurno trebalo da ostane vama, vi treba da odlučujete o  zdravstvu, jer dok ste vi odlučivali o tome kolike je plate imala policija, ona je imala 40 posto veće plate nego ispod Save i Dunava. Dok ste vi odlučivali kako treba da izgleda zdravstvo, ono je bilo jedno od najboljih u SFRJ. Mislite da će se to desiti? Neće se desiti. Zbog toga što ovde nema dovoljno birača tih stranaka. Nema ih dovoljno zato što se njihovi birači zadovoljavaju milošću iz Beograda.
Na listi 7 su ljudi koji gledaju napred
Mi smo naučeni, od naših predaka koji su krvlju to platili, da smo mi slobodni ljudi.  I ja na manje od slobode ne pristajem. Izlazimo na ove izbore koji su jedinstveni na mnogo načina od svih koje smo do sada imali. Izlazimo na ove izbore sarađujući na republičkom nivou  sa našim tradicionalnim koalicionim partnerom Borisom Tadićem i Čedomirom Jovanovićem. Ta naša lista pod brojem 7 je lista na kojoj sam ja prvi na listi, a za mnom sledi, kao što je već Maja rekla,  četiri ligašice. To je lista na kojoj se nalaze ljudi koji gledaju napred. Koji su spremni da povuku zemlju napred.
Neko će reći, pa mogli biste i nekog drugog da nađete. Mogli bismo svi zajedno da se oslonimo na nekog  mlađeg, na nekog kompetentnijeg i tako dalje. Mali je problem što nema. Ja bih strašno voleo da nađem nekog mršavijeg od mene pa da glasam za njega. Nema. Šta da se radi, dragi prijatelji. Moramo pomoći novim generacijama da steknu svoj politički identitet, ali identitet koji neće biti vezan za Dveri, koji neće biti vezan za Obraz, koji neće biti vezan za zloupotrebu tamjana u narkotičke svrhe. Za jedan identitet koji će biti demokratski, evropski, koji će biti istinit. Koji će biti nadnacionalan, koji će biti multikonfesionalan. Takva generacija tek treba da dođe, na nama je da je pridržimo u prvim koracima.
Zato je na nama da dobijemo ove izbore. Na nama je da kažemo: Lepo je što ste oslobodili Šešelja ali to ne znači da mu se neće suditi ovde. Jer, stvari koje je uradio ovde, kao i sve ostale stvari koje se danas zaboravljaju su stvari o kojima se radi u ovoj zemlji. Haški tribunal po svom statutu nije imao pravo da sudi o događajima koji su se dogodili van ratnih dejstava. Samim tim i pitanje iseljavanja iz Hrtkovaca i sve ostalo nije bilo u nadležnosti Haškog tribunala, što ne znači da nije u nadležnosti sudova ove zemlje. Pa, ako su se već tako trudili ti isti sudovi da sude i ovde i onde, i ovome i onome, i da svakoga dana gledamo nekakve nove akcije hapšenja ljudi zbog nekakvih zloupotreba, ajde neka se pokaže to pravosuđe malo i na pitanju proterivanja ljudi po nacionalnoj osnovi, širenja međunacionalne i međukonfesionalne mržnje itd. Tu bi se o liku i delu Šešelj dr Vojislava moglo štošta reći.
Vojvodina imala svoju autonomiju još 1848.
I ja očekujem od ove zemlje da jednostavno se suoči sa svojom prošlošću, da se suoči sa svojom prošlošću, ali ne selektivno, ne samo u segmentu Jasenovca ili ovoga ili onoga, nego da se suoči sa tim da je Vojvodina imala svoju autonomiju još 1848. godine, da je Vojvodina tu svoju autonomiju definitivno potvrdila na trećem zasedanju AVNOJ-a, da je Vojvodina imala svoje oružane snage i svoje organe vlasti u Drugom svetskom ratu, da je Vojvodina svoju slobodu izborila, da je Vojvodina bila jedna od osam federalnih jedinica bivše SFRJ od kojih su sedam sada nezavisne države. Da je Vojvodina ta u kojoj živi ogroman broj različitih ljudi ali koji imaju jedan interes, a to je da žive u miru, da žive u stabilnosti, da žive tako da se deca ne boje da idu u školu jer će ih neko tući, niti da se stari boje da idu u penziju jer neće znati od čega će živeti. To je Vojvodina za koju se mi zalažemo i nje će biti onoliko koliko bude Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Glavni grad Vojvodine, Novi Sad, je grad koji je, kako smo to odavno rekli, suviše veliki da bi imao samo jedno ime, Novi Sad, Ujvidek, Nojzac, Neoplanta je grad u kome su trenutno na vlasti oni koji imaju neke pogrešne slike o tome kako taj grad treba da izgleda. Na vlasti su, između ostalog, i oni koji su krali izbore. Krali glasove. Priznali to na sudovima, pa se opet ništa nije desilo jer su trebali za održavanje aktuelne većine. Sa takvim pravosuđem se neće daleko stići. Mi smo ti koji treba da se protiv toga pobunimo. Jer, nema ko. I ako neko misli da od nas ligaša će naći nekoga ko je duže na istoj strani, ko je tačnije na antifašističkim pozicijama ili ko će odlučnije braniti tekovine svega onoga za šta su se generacije pre nas zalagale – ljuto se vara. Vreme je pokazalo, a tek će pokazati.
I zato, dođite svi vi koji ćete se boriti za ove ljude. Dođite svi vi kandidati za koje ljudi treba da glasaju. Dođite ovde, dođite. Pokažite se, da vas svi znaju, da znaju ko su ljudi koji će biti na kraju mandata koji dolazi isto onoliko koliko će ih biti izabranih. Ligaši nemaju rezervni položaj.
Živela Vojvodina!
(BILSV, 03.04.2016)