Hoćemo platane!

U okviru završne akcije kampanje za ponovno sađenje platana na Keju žrtava racije, 26. novembra omladinke i omladinci LSV razvili su ogroman transparent sa natpisom “Hoćemo platane!”. Akcija je imala za cilj da skrene pažnju javnosti na problem nepostojanja ovog drveća na Keju, a pokrenuta je još 2007. godine kada su posečeni čitavi drvoredi.

Ovo drveće posečeno je u avgustu pre tri godine po nalogu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, a po zahtevu “Srbijagasa”, jer je, navodno, drveće pretilo da ošteti gasovodnu mrežu. Propust je napravljen s obzirom na to da je gasovod mogao biti premešten tokom letošnje rekonstrukcije keja što bi spasilo platane. Ukoliko se uzme u obzir da je krajem šezdesetih gasovod na ovom delu keja pomeren prema parkingu, dok je na ostalom delu keja ispod kolovoza, može se videti da je problem zapravo višedecenijski.

Platani su više od estetike

Kada su platani posečeni, tadašnja vlast nije imala sluha za akcije vraćanja drveća na Kej, podsetila je potpredsednica LSVO Tijana Eter. “Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine ne bavi se isključivo političkim pitanjima nego činimo puno toga da i konkretno, ličnim primerom, pomognemo uređenju Novog Sada i poboljšanju kvaliteta života građana – rekla je ona i dodala: “Počeli smo još u vreme dok je gradonačelnica bila Maja Gojković, ali tada nije bilo sluha za ovu našu inicijativu koja treba da ulepša i kej i život ljudi u ovom delu grada”.

Međutim, kada je ozelenjavanje grada u pitanju, nije samo poenta bolja estetika Novog Sada. Naime, platani stari oko 40 godina imaju izuzetan značaj za grad. Samo mali broj stabala može dostići starost do 100 godina, što je životni vek platana, usled nepovoljnih uslova u gradskoj sredini. Njihovim uništavanjem naneta je velika šteta životnoj sredini, jer su oni predstavljali tampon zonu za buku i čestice dima i prašine. Drvoredi pored saobraćajnica smanjuju saobraćajnu buku za 30 do 40 odsto, a rasprostiranje čestica prašine i čađi za preko 60 odsto.

Frankfurtska konvencija o očuvanju stabala

Još jedan podatak koji ide u prilog očuvanja platana je i Frankfurtska konvencija čija je Srbija potpisnica. Po tom dokumentu za svako posečeno stablo treba se nadoknaditi šteta od 500.000 dinara po stablu. Naši zakoni se sve više usklađuju sa zakonima EU, a najviše razmimoilaženja je upravo među zakonima iz oblasti ekologije. Čak 40 odsto reformi koje Srbija mora da sprovede na putu ka EU odnose se na ekološka pitanja. Standardi EU propisuju 20 odsto teritorije sa razvijenim stablima, koja stvaraju kiseonik.

Podatak da ukupna površina pod šumom u Vojvodini iznosi 6,51 odsto veoma je zabrinjavajuće ukoliko se uzme u obzir da je ukupna površina ove regije 21.506 kilometara kvadratnih. Ovaj podatak svrstava ovu regiju u jednu od najugroženijih u Evropi. Prema podacima iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo opštine Bačka Topola, Kula, Mali Iđoš, Bački Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Inđija, Stara Pazova, Kikinda, Žitište i Plandište imaju stepen pošumljenosti ispod jedan odsto. U svega pet opština (Beočin, Irig, Pećinci, Šid i Kovin) pošumljenost je preko 15 odsto. U svim ostalim vojvođanskim opštinama pošumljenost se kreće između jedan i 15 odsto. Najviše zelenila i šuma ima Sremu, dok je u Banatu stanje najkritičnije.

Potrebna i saglasnost građana

U okviru akcije koju je LSVO organizovao da bi podsetio javnost, ali i gradske vlasti, šta je donela seča platana, deljeni su i flajeri, koji su građankama i građanima Novog Sada ukazali i na problem ugrožavanja životne sredine. LSVO je prikupljao i potpise kao podršku svome cilju. Takođe, bio je postavljen i pano sa fotografijama dosadašnjih akcija. Kampanja omladine pokrenula je i pitanje u okviru manjka šuma i zelenila u Vojvodini. Pored ekonomskih, koje se ogledaju u proizvodnji drvne mase, šume imaju i čitav niz opšte korisnih funkcija. Tu prvenstveno spadaju vezivanje ugljen-dioksida iz atmosfere i umanjenje efekta staklene bašte, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu zemljišta od vodne i eolske erozije, zaštitu oranica od prekomernog isušivanja, očuvanje biodiverziteta u šumskim i susednim eko-sistemima, očuvanje geno-fonda vrsta šumskog drveća.

Već je utvrđeno da dolazi do povlačenja šumskog pojasa od dva do pet kilometara svake godine prema severu, kada temperature porastu u proseku oko dva stepena celzijusa u jednom veku. Ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da postane prava pustinja.