Zahvaljujući angažmanu stručnih saveta i poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, Regionalnim prostornim planom AP Vojvodine predviđena je izgradnja Kliničko-bolničkog centra u Novom Sadu.
Prioritet u radu LSV Novi Sad biće rad na uspostavljanju svih preduslova za početak formiranja i izgradnje tog Kliničko-bolničkog centra. Kako je objasnio je predsednik Gradskog odbora LSV Novi Sad dr primarijus Radovan Latinović građani Novog Sada čekaju između četiri i šest meseci na rutinske operacije slepog creva i žuči, što je još jedan dokaz da je glavnom gradu Vojvodine potreban Kliničko-bolnički centar (KBC).On je upozorio da nepostojanje opšte bolnice sada izaziva neverovatne gužve u Kliničkom centru Vojvodine (KCV), kao ustanove koja pokriva celu teritoriju Vojvodine, a da je ista situacija i u institutima u Sremskoj Kamenici, zbog čega oni ne mogu da se u potpunosti bave svojim primarnim aktivnostima.
-Novi Sad je jedini grad koji iz primarne zdravstvene zaštite prelazi u tercijarnu, Njemu nedostaje sekundarna zdravstvena zaštita I upravo zbog toga stvaraju se gužve na Institutu u Kamenici i KCV sa klinikama, u Dečjoj bolnici, Pasterovom zavodu.Novi Sad je jedini grad koji nema opštu bolnicu, a s obzirom na to da ima Medicinski fakultet, ima mogućnost da osnuje Kliničko-bolnički centar- naveo je Latinović.
Usluga za celu Vojvodinu
Dodao je da bi KBC preuzeo ne samo brigu o pacijentima iz Novog Sada već i nad pacijentima iz cele Vojvodine i onima koji su do sad završavali u KCV i na Institutima zbog nepostojanja opšte bolnice. Oni bi svoja prava ostvarivali u KBCmnogo brže I efikasnije nego do sad. Takođe, to bi uticalo na naučno-istraživačku oblast zdravstva.
-Problem nepostojanja opšte bolnice doveo je do prenatrpanosti pomenutih ustanova pacijentima, polikliničkim radom i oduzeta je mogućnost tercijarnim ustanovama da se bave jednom od svojih osnovnih delatnosti a to je, pored zdravstvene, obrazovanje i naučno-istraživački rad- objasnio je predsednik GrO LSV Novi Sad dodajući da bi otvaranjem KBC bila povišena efikasnost I zdravstvene usluge bi se dobijale u vreme kada su neophodne i kada mogu doneti prave efekte.
Potrebna veća organizovanost
Komentarišući trenutnu situaciju u zdravstvu, Latinović rekao je da je ona bolja nego ikad pre ali da se treba obratiti pažnja na preventivni rad. Spomenuo je da se treba menjati svest građana koji treba da više misle o svom zdravlju a ne da to čine kada se već bolesni. Takođe, napomenuo je da je potrebna i veća organizovanost osoblja iz sistema zdravstvene zaštite.
-Administrativni poslovi odnose suviše vremena onima koji rade u zdravstvenim ustanovama što je moguće rešiti uvođenjem integrisanog informacionog sistema prilagođenom i broju građana, patologiji i samoj delatnosti zdravstvene zaštite. To bi stvorilo više vremena kontekstu i misiji zdravstvene zaštite i onima koji žele da ostvare prava na svoje zdravstvene usluge- zaključio je ovaj ligaš.
