Liga ide na izbore po bolji rezultat nego pre četiri godine

NOVI SAD – Pripreme Lige socijaldemokrata Vojvodine za aprilske parlamentarne i lokalne izbore uveliko su u toku, o bojkotu nema ni govora, ističe predsednik Gradskog odbora LSV Novi Sad Aleksandar Kravić u intervjuu za NS reporter. Veruje da će izbori biti 26. aprila, jer zbog Uskrsa koji je 19. neće se organizovati, kao ni 3. maja pošto bi se poklopili sa prvomajskim praznicima. Za bojkot izbora kaže da je to prazna priča i u neku ruku odraz političke nemoći i izgovor za svoju nesposobnost i situaciju u kojoj su se našle opozicione partije. Za LSV kaže da je mala i regionalna stranka i svakako joj dosta znači najavljeno smanjenje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto, jer je dosadašnji za LSV bio velik.

-Međutim, tih pet odsto ne bi bio problem ni nama ni za još neke druge stranke da se Srbija podeli u pet izbornih jedinica (četiri plus dijaspora), a time bi se odmah i ujednačila regionalna zastupljenost u parlamentu. Naime, treba znati da je od 250 narodnih poslanika iz Beograda i okoline njih 150, kao posledica kadrovske politike stranaka. Čitavi grozdovi manjih opština nemaju svog predstavnika u Narodnoj skupštini, što naravno nikom ne može da koristi. Rešenje je da se glasa za ime kandidata, za ličnost iza koje stoji rad i ugled, a ne da ime stranke bude važnije.

Zbog te jedne izborne jedinice uvek imamo glasače i van Vojvodine?
-Da, prvenstveno u Sandžaku i Nišu, verovatno zbog sličnog regionalnog razmišljanja tamošnjih birača. To nam je jako interesantno i tražimo moguće koalicione partnere, neku organizovaniju grupaciju sa kojom bi mogli da se usaglasimo, ne samo kad je reč o parlamentarnim izborima. Duboko sam uveren da daleko veći stepen decentralizacije znači brži razvoj i napredak cele države, jer centralizam je spor i često nije srazmeran sa realnošću na terenu. Ne želim nikog da optužujem, ali kadar iz Beograda ne može da zna potrebe ljudi u drugim delovima zemlje. Zato sam za pravilo – što može da reši mesna zajednica, neka ona i rešava, što može opština isto tako, a vrh neka vodi državne poslove.

Kako do koalicionih partnera?
-Jako teško, jer među opozicionim strankama nema jedinstva ni oko osnovnih stvari. Jednostavno, ne postoji koordinata oko koje bi se složili. Pokušavali smo da nađemo partnere i među strankama sa sedištem u Beogradu, ali prosto ne ide. Zato smo se odlučili da na izbore izađeno sami, odnosno u okviru Vojvođanskog fronta, kao koalicije političkih prijatelja.

O kakvoj koaliciji je reč?
-Liga socijaldemokrata Vojvodine predvodi Vojvođanski front u kome su još Vojvođanska partija i nekoliko manjinskih stranaka i udruženja. Ima nas dosta i svi želimo da ojačamo regionalizam i decentralizaciju države, a ovom koalicijom želimo da pokažemo da nije Liga jedina koja se zalaže za tako nešto.

Kako procenjujete šanse na izborima?
-Pre četiri godine situacija za nas je bila teža, međutim sad su rezultati istraživanja javnog mnjenja dosta povoljniji za nas. Kampanja u Novom Sadu krenula je polovinom oktobra, a sad je inteziviramo. Objašnjavamo građanima šta smo uradili kao partner u gradskoj vlasti, ali to činimo objektivno. Politikanstvo i strančarenje, oduvek govorim, najteže posledice ima baš na lokalnom nivou. Zar da zbog ideoloških razloga strada voda ili vazduh od koga svi živimo? Srećom, prethodne četiri godine vrlo dobro smo sarađivali i sa SNS-om i sa SPS-om, uradili smo dosta za interese svih Novosađana i najavili nove kapitalne projekte. Ne samo da smo zadovoljni urađenim u saobraćaju, te vodovodu i kanalizaciji, koje u Novom Sadu drži Liga, nego i radom svih ostalih gradskih resora.

Kako su teritorijalno raspoređeni LSV birači?
-Do 2016. godine imali smo vrlo stabilno biračko telo, procenti glasova za Ligu mogli su da se unapred predvide. Ili su glasali za nas ili uopšte nisu glasali. Međutim, pre četiri godine nešto se promenilo i razultati su bili lošiji nego što smo očekivali. Uz Novi Sad, standardno dobro prolazimo u Zrenjaninu, Subotici, Kikindi, Vršcu i da ne nabrajam dalje. Međutim, generalno u Srbiji je opao politički aktivizam i glasački elan, a razloga ima mnogo. Najveći je taj što nam predugo traje sve ovo, kriza ovakva ili onakva, jer kao siromašan narod živimo već 30 godina.

Ko je odgovoran za to?
-Ne merim doprinos ni ove ni prethodnih vlasti, samo želim da istaknem da bez ozbiljne promene svesti i državno-političkog sistema, kao uslova stvarnih promena i napretka, ne možemo napred da postanemo srednjerazvijeni deo Evrope. Naš mentalitet nam govori da i nije baš tako loše, nije baš da nemamo ništa… a dotle mladi odoše. I ne mislim da to čine zbog političkih razloga, na čemu insistira deo opozicije, već prvenstveno zbog materijalnog stanja.

Stalno insistirate na regionalizmu.
-Da. Dobro je da se razvija Beograd, ali je problem ako se to ne odvija sa merom, ako time uništava sve druge, ako jede bazu na kojoj počiva. Migracije u Beograd, ali i u Novi Sad nisu samo sociološki problem, jer trpe ljudi u ostalim krajevima.

Ipak, nešto je učinjeno i na nivou cele države.
-Rezultati postoje, treba odati priznanje na onom što je u poslednjih sedam-osam godina urađeno na planu infrastrukture u Srbiji, jer je to preduslov za sve ostale investicije. Dok nema puta, nema ni razvoja. Da li smo mogli brže i više – ne znam, ali ovo što se radi je prirodan tok stvari. Jer, tek nas čeka starenje nacije, odlazak radne snage, kako mlade tako i one u godinama, još strašnije ćemo osetiti za pet ili deset godina. Ljudima se čini da su u politici svi isti, da nema razlike među strankama. Da li je to stvarno tako i nije toliko važno, već njihovo osećanje da ne mogu ništa da promene.

Ideologija je prevaziđena

Šta mlade privlači u politiku i stranke?
-Ideologija apsolutno više nije primarna, prvenstveno traže posao i to ističu bez ograda. Hoće da se uključe u politički život, ali traže zauzvrat da dobiju satisfakciju i možda je to i poštenije. Svesni smo toga, nije nam mnogo mladih prišlo, uglavnom dođu iz porodica koje su tradicionalno povezane sa Ligom, bilo aktivno, bilo da su naši glasači. To je jedan od sistemskih problema koji će uvek proizvoditi ovakvo stanje, a sa malim reformama kako se kod nas pokušava ništa se ne menja – to je kao da očekujete da se lopta neće odbiti kad je bacite o zid zato što ste je malo drugačije bacili, međutim, ona će se uvek vratiti. Šta menjati je suštinsko pitanje, ali za to ima i pametnijih i stručnijih, ali sad samo želim da kažem da ova matrica daje isti rezultat i da će ga uvek davati.

(SzILSV, 01.02.2020)