Novi Sad– Na tribini “Novi Sad- grad parkova” koju je, u MZ “Detelinara”, organizovao Savet za energetiku, održivi razvoj i zaštitu životne sredine LSV, rečeno je da će pomenuti ligin organ podneti gradskim vlastima predlog da se u ovom kraju izgradi preko neophodan park.
Kako je naveo predsednik Saveta, diplomirani inženjer geologije, Miroslav Francuski, LSV će dati predlog da se duž Bulevara Evrope ka Novom naselju izgradi novi park, jer je najmanje zelenih površina na Novoj Detelinari gde je osam od 12 ulica veoma ugroženo od strane buke i aerozagađenja. Najugroženije ulice su Hadži Ruvimova, Janka Veselinovića, Janka Čmelika, Ilije Birčanina, dok je jedino Pasterova ulica dobro rešena, naveo je Francuski. On je putem prezetnacije i fotografija prikazao kako su uređeni parkovi širom Evrope, nabrajajući primere parka Gruneburg u Frankfurtu, Botanika parka u Belgiji, Kurparka u Bad Hamburgu (Nemačka),
Govornica, diplomirana inženjerka hortikulture, Katarina Durman-Vujasinović govorila je o istroijatu novosadskih parkova kao što su Dunavski, Kamenički, Limanski, Omladinski, Goranski i park kod železničke stanice. Ona se osvrnula na njihovu uređenost, način kako su nastali, izgradili se, uredili, na količinu i vrstu drveća i biljaka koje se nalaze u njima, izvore vode, skulpture i sveopštu uređenost. Prema njenim rečima, Dunavski park je najuređeniji, nalazi se pod zaštitom drugog stepena kao spomenik prirode, a njegovu projektnu dokumentaciju dao je još 1958. godine Ratibor Đorđević koji je zaslužen za današnji izgled ovog parka. Limanski park najveći je po površini na teritoriji grada, Kamenički je čuven po dvorcu iz 18. veka, ustanovi “SOS dečije selo” i sportskom centru, dok je Futoški pravi reprezenter banjskog parka. Kako je navela ova govornica, Omladinski park nalazi se između Železničkog mosta, Kvantaša i Keja pa zbog tga teško spade u kategoriju parkova, dok je Goranski kod Almaškog groblja.
Diplomirana inženjerka poljoprivrede Snežana Vla govorila je o ekološkom značaju parkova i drveću kao prečistačima vazduha. Prema njenim rečima, jedno stablo dnevno može da podigne 25 litara vode iz zemlje i isporuči tu količinu u vazduh što odgovara potrebi četiri osobe.
Koordinatorka tribine bila je članica Izvršnog odbora Gradskog odbora LSV Novi Sad Željka Spiridonović.
Ekološki najčistija Švajcarska
Prema rezultatima istraživanju univerziteta Jejl i Kolumbija, ekološki najčistije zemlje na planeti su Švajcarska, Švedska i Norveška. Među prvih 20 najčistijih država čak 14 je iz Evrope., među kojima se nalazi Hrvatska. Prema Centru za međunarodnu naučnu informacijsku mrežu univerziteta Kolumbija i Centra za ekološko pravo i politiku univerziteta Jejl, Švajcarska je na vrhu liste s indeksom od 95,5 od mogućih 100 poena. Slede Švedska i Norveška koje dele drugo mesto sa 93,1 poenom. Među neevropskim zemljama u prvih 20 su Kostarika (5), Novi Zeland (7) i Kolumbija (9). Evropske zemlje imaju dobre rezultate u zdravstvenom poretku, koji meri učinak zagadenja na ljudsko zdravlje. Drugo široko merilo, vitalnost ekosistema, uključuje zdravlje ribarstva, količinu emisije gasova i očuvanje raznolikosti flore i faune. Skandinavija, s malobrojnim stanovništvom i velikim neneseljenim prostorima, ima netaknute šume i srazmerno nisku zagađenost vazduha. SAD, nekada vodeća u ekološkoj zaštiti, zaostaje za Evropom poslednjih 25 godina. Istraživaci su koristili informacije iz lokalnih izvora i, kako naglašavaju, one nisu uvek idealnog kvaliiteta, posebno kada je reč o zemljama u razvoju. Oni su rangirali samo 49 zemalja,a ostalih 50 su izostavili zbog nepotpunih podataka.
U Vojvodini je izuzetno loš rasporeda šuma. Ogromni prostori, koji čine celine i preko 500.000 hektara, nemaju nijedan odsto, a ima i područja sa površinom od oko 100.000 hektara sa manje od jedan odsto šumovitosti. Pored ekonomskih funkcija koje se ogledaju u proizvodnji drvne mase (primera radi u proizvodnji drveta vrbe i topole za poslednjih 40 godina prirast je povećan u Vojvodini za oko šest puta, a vrednost drvnih sortimenata za više od 16 puta), šume imaju i čitav niz opšte korisnik funkcija koje višestruko nadmašuju ekonomske. Ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja.
