Kandidat za odbornika u Skupštini grada Aleksandar Putnik rođen je 1981. godine u Novom Sadu. Sa zvanjem mastera elektrotehnike i računartsva svoju karijeru je započeo na Fakultetu tehničkih nauka kao saradnik u nastavi, da bi je nastavio u privatnom sektoru kao stariji razvojni inženjer, čime se i danas bavi.
Registrovan je kao naučni radnik u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj. Član je Lige socijaldemokrata Vojvodine od početka 2009. godine, a 2010. je postao poverenik za novoformirani mesni odbor “Ostrvo”. Za Nedeljnik govori o svom rodnom gradu, problemima u njemu, i načinima da se oni prevaziđu.
Kakav je bio Novi Sad nekad, a kakav je sad? Šta se u njemu u poslednjih nekoliko godina promenilo, i kako?
Novi Sad je nekad svakako bio mirniji grad. Povećao se broj stanovnika, broj vozila na ulicama, a samim tim su nastale i velike gužve na koje Novosadjani nisu navikli. Sve to doprinosi opštoj nervozi i svakako menja mentalitet ljudi koji ovde žive. Promenila se i arhitetktura, sazidane su nove zgrade kojima estetika nije jača strana i tako nastali delovi grada gde se sa prozora može videti šta komšija jede u susednoj zgradi, a možemo tražiti parking po 15 min kružeći po kvartu.
Šta je Novi Sad devedestih, pa i posle izgubio, što mu hitno treba vratiti?
Novi Sad je devedesetih izgubio kulturu. Kulturu ponašanja, kulturu u umetnosti. Izgubio je više nego ostali gradovi u Srbiji u to vreme iz prostog razloga što je i najviše imao kulture. Rame uz rame sa kulturom je bila i ekologija. Nekada primer ekološkog grada, punog zelenila, čistih (ili bar čistijih) ulica gde je samo bilo pitanje dana kada će kao i nemački gradovi početi da razvrstava i reciklira smeće, pao je u tamu devedesetih kada su svi projekti prvo prerasli u želje pa u nadanja da bi na kraju nestala i poslednja trunka vere u razvoj grada.
Koji su gorući problemi u gradu?
Trenutno, gorući problem je vezan za saobraćaj. Kako je Novi Sad brojem stanovnika prerastao postojeću infrastrukturu, svedoci smo svakodnevnih gužvi u našem gradu. Druga i mračnija strana problema u saobraćaju je broj saobraćajnih udesa i broj poginulih sugrađana.
Još jedan problem koji vidim kao gorući je rastući kriminal. Danas imamo slučaj da je naše starije sugrađane strah da odu do prodavnice kad se spusti mrak jer se boje da će biti opljačkani. Stvaranje navijačkih grupa i podgrupa predstavlja paravan za one koji žele da se bave kriminalom pa pljačkaju i otimaju sakrivajući se iza ljubitelja sporta. Vidimo da su fasade zgrada išarane kao da gledamo neki američki film sa uličnim bandama. Novi Sad, jednostavno, više nije bezbedan grad kakav je bio ranije.
Ekologija i održivi razvoj je takođe jedna od slabih tačaka koje Novi Sad ima, ali isto tako i potencijal koji treba da se iskoristi. Smeće koje vidimo na ulicama nije posledica nerada već posledica prekomernog bacanja. Ima puno ljudi koji iz meni nepoznatog razloga bacaju smeće po ulici ne shvatajući šta čine prirodnoj sredini, gradu u kom žive, svom komšiji i na kraju svojoj porodici i sebi samima. Mi imamo situaciju da 2012. godine nemamo fabriku za reciklažu stakla, plastike, papira. Većina tih stvari se uvozi pa se možemo samo pitati kome takva situacija odgovara?
Koji su načini da se ti problemi efikasno reše?
Pooštravanjem kaznene politike (i sprovođenjem iste ) na nivou grada možemo regulisati saobraćaj i smanjiti crnu statistiku. Naravno, podizanje svesti vozača i, generalno, učesnika u saobraćaju je neizostavna stvar.
Što se bezbednosti tiče, stvar je malo komplikovanija jer se tiče državnog pravosuđa. Kaznena politika je definisana zakonom, tako da Grad ili Pokrajna to ne mogu promeniti. Moje mišljenje je da je najveći problem nesprovođenje zakona i neefikasnost sudstva, ali to i jeste jedna od stvari za koje se bori Liga socijaldemokrata Vojvodine. Cilj je da Vojvodina može da donosi i sprovodi zakone od interesa za svoje građane.
Da se vratimo na lokalni nivo i vidimo kako možemo promeniti stvari vezane za ekologiju. Zabrana tankih plastičnih kesa pod broj jedan. Kad kupimo žvake na trafici dobijemo tanku plastičnu kesu lošeg kvaliteta čija je jedina svrha da se zaplete na neko drvo i tamo ostane dok se ne razgradi. Podzemni kontejneri na svim mestima gde je to potrebno, zatim otvaranje pogona za reciklažu smeća, podizanje svesti ljudi o značaju reciklaže i primarne seperacije otpada. Traženje odgovornosti svih onih lica koja su doprinela da naš grad ode korak u nazad. Saznati ko je dao dozvolu da se zidaju zgrade koje ne ispunjavaju zakonom propisane standarde, da odgovaraju ljudi koji loše planiraju grad i time prave grešku koja se još narednih stotinu godina ne može ispraviti.
Zašto ste se kandidovali za odbornika i kako planirate da iskoristite svoj mandat, a za dobrobit svojih sugrađana?
Razlog je jednostavan. Želim da učinim sve da Novi Sad bude bolje mesto za život, za moju porodicu i moje sugrađane. Smatram da se čovek ne može izolovati od svoje okoline i sa svojom porodicom živeti sam za sebe. Svi mi živimo zajedno i hteli ili ne utičemo jedni na druge tako da pomažući drugome i radeći za drugoga radimo i pomažemo sebi samima.
Poziciju odbornika bih koristio da postavim pitanja odgovornosti osoba koje su radile na štetu građana Novog Sada, a isto tako i da dam predloge za unapređenje kvaliteta života u našem gradu.
Na koji način ćete se približiti građanima i građankama u toku kampanje?
Tu nema puno taktike. Neposredan kontakt je najbitnija stvar. Svakodnevno srećem komšije i prijatelje iz svog kraja sa kojima pričam i svojim stavovima im dajem do znanja šta su ideje za koje se borim. Takođe, kroz razne akcije koje sprovodi mesna organizacija “Ostrvo” zajedno sa MO “Ivo Andric” i “Liman 3” imam priliku da čujem probleme naših sugrađana i da ih tako uverim da ću se boriti za rešavanja istih.
