Šta će biti sa Lukom Novi Sad?

BEOGRAD – Narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Nada Lazić upitala je danas Ministarstvo privrede i Vladu Republike Srbije šta planiraju da urade sa Lukom Novi Sad – da li će uvažiti zahteve malih akcionara da se ne privatizuje ovo preduzeće ili će ona doživeti sudbinu ostalih luka u Srbiji, a radnici biti otpušteni.

nada-lazic20141119
Dividenda za 61 akciju 39 dinara
Lazić je, postavljajući poslaničko pitanje na početku zasedanja Skupštine Srbije, navela da je u novembru prošle godine objavljeno da je Luka Novi Sad (LNS) jedino profitabilno državno preduzeće u Novom Sadu i koje je državi, kao većinskom vlasniku, isplatila dividende od oko 6,1 miliona dinara.
– Država je, naime, vlasnik 99,38 % kapitala, a manjinski vlasnici su radnici i penzioneri koji drže 0,62 posto, tako da su dobili dividendu po jednoj akciji od 0,75 dinara i taj iznos se još umanjuje za porez. Pa je tako, primera radi, jedan od akcionara, penzioner, koji ima 61 akciju, ostvario dividendu od 38,86 dinara. Bilo bi smešno da nije tužno – istakla je ona.
Poslanica LSV je podsetila da na teritoriji Srbije postoji 11 luka od kojih je osam na Dunavu. Sve luke su privatizovane, osim Luke Novi Sad. Istakla je i da su u većini zemalja luke u vlasništvu države koja pravi infrastrukturu, a na to dolazi privatni kapital koji ima svoju imovinu u okviru luke. Kako je navela, nedovoljna iskorišćenost rečnog prometa je upravo zbog skupog investiranja u luke, jer je za izgradnju 100 metara vertikalnog keja potrebno između dva i tri miliona evra. Lazićeva je naglasila i da se među 24 sporne privatizacije nalazi i Luka Beograd, dok se o ostalim privatizacijama lučke infrastrukture više i ne priča.
Direktor LNS nema veze sa rečnim saobraćajem
– Luka Novi Sad je osnovana 1953. godine. Pokušaji da se ona privatizuje su počeli još 2003. godine. Izvršno veće AP Vojvodine i Grad Novi Sad su 2009. godine zatražili od tadašnjeg ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za privatizaciju, da se LNS izuzme iz privatizacije i poveri na upravljanje Gradu i Pokrajini, kao dobro od opšteg interesa i u opštoj upotrebi. Podsetiću, isto tako, u jeku krize, Luka je ostvarila najveći promet, kada je na kraju, primera radi, 2012. godine premašila milion tona pretovara – ukazala je Lazić.
Ključnu ulogu u sprečavanju privatizacije imali su radnici Luke, koji su svojim sindikalnim aktivnostima pokazali otpor koji je doveo do toga da se privatizacija izbegne, dodala je ona.
– U julu 2013. godine je SNS smenila tadašnjeg direktora, bez konsultacija pokrajinskih i gradskih vlasti koje su pored države bili vlasnici Luke. Nakon zamene direktora, upravljanje je omogućeno isključivo državi, s obzirom na to da je većinski vlasnik sa 99,38% kapitala. Novi direktor je bivši direktor Instituta za pljučne bolesti u Sremskoj Kamenici, lekar, specijalista. Uz svo poštovanje prema lekarima, ali mislim da sa rečnim saobraćajem nema nikakve veze – kazala je Lazić.
Dodala je da su mali akcionari uložili prigovor Vladi Republike Srbije na postupak privatizacije i način rada AD Luka Novi Sad, a dobili su odgovor 26. januara 2015. godine od Ministarstva privrede u kome se kaže da je Vladi data zakonska mogućnost da odluči da li će pokrenuti postupak privatizacije u privrednim društvima u kojima je većinski vlasnik, te samim tim i da odluči o eventualno budućoj privatizaciji LNS, odnosno da li će se tom prilikom deo kapitala preneti zaposlenima i bivšim zaposlenim bez naknade. Kako reakcije Vlade još uvek nema, Lazić je upitala kakva sudbina čeka ovo novosadsko preduzeće.
(BILSV, 11.02.2016)