Značaj udruživanja poljoprivrednih proizvođača je upravo u mogućnosti da bolje i efikasnije ostvaruju svoja prava u odnosu na državu, zaključak je tribine „Prednost udruživanja poljoprivrednika“ koja je održana u MZ „Kovilj“.
Predsednica Saveta za poljoprivredu LSV i doktorka poljoprivrednih nauka Maja Timotijević govorila je o problematici Zakona o zadrugama koji je ušao u Skupštinsku proceduru u januaru ove godine, ali je povučen te je danas ta oblast neuređena. Takođe, ona je spomenula da poljoprivredne zadruge, one starije, imaju problem imovine koja je prešla u ruke privatnika i ne može se utvrditi šta je čije. Timotijević je pričala i o neophodnosti udruživanja zarad boljeg izvoza.
-Retko jedan čovek može da obezbedi dovoljno proizvoda za izvoz, a često se traži da proizvod bude prerađen. Zato su udruženja proizvođača, zadruge ili klasteri najbolja rešenja- navela je govornica dodajući:
-Od 27.000 zakonskih regulativa koje Srbija treba da usvoji kako bi se usaglasila sa standardima EU, skoro 10.000 se odnosi na poljoprivredu a u Skupštini ne postoji nijedan poljoprivrednik.
Timotijević je spomenula da je Liga tražila Zakon o subvencijama koje se ne bi mogle menjati ili ukidati iz godine u godinu što ne bi smelo da se radi s obzirom na to da je pojloprivredna proizvodnja dugoročnog karaktera. Ona je zaključila da je zato bitno da se izađe na izbore kako poljoprivrednicima ne bi neko drugi krojio sudbinu, već neko ko će se zalagati za njihova prava.
Govoreći o udruživanju, navela je da upravo zadruge imaju mogućnost da dobijaju subvencije a proizvođači mogu ostvarivati neke beneficije. Kao dobre primere udruživanja navedeni su odgajivači malina, udruženje odgajivača ovca i koza „Bikara“, begečko udruženje povrtara, futoško udruženje proizvođača kiselog kupusa, ribarska zadruga u Mošorinu.
Predsednica Saveta za poljoprivredu osvrnula se na način kako je Beograd rešio problem manjka zelenih površina, gde su vlasti odvojile milione dinara za stvaranje zelenih prstenova u prigradskim naseljima, ulažući ponajviše u plastenike, staklenike i voćnjake. Zaključila je da pokrajinske vlasti moraju i vojvođanskom poljoprivredniku da izađu u susret, ali se proizvođači moraju sami organizovati i udružiti.
Na tribini je govorila i članica Izvršnog odbora Gradskog odbora LSV Novi Sad Brankica Kozomora koja je objasnila koje vrste udruživanja poljoprivrednika postoje, poput udruženja, formalnih i neformalnih, zadruga i klastera kao najvišeg oblika vertikalnog povezivanja. Kozomora je rekla da samo udruženi, poljoprivrednici mogu uticati na stanje na tržištu, zakone, subvencije i drugo.
-Zakon predviđa mere koje se tiču udruživanja i mere za standardizaciju u poljoprivredi što se lakše ostvaruje kroz povezivanje proizvođača. Samo udruženi dobijate snagu da promenite uslove pod kojima živite i radite- objasnila je članica IO Gro LSV Novi Sad, podsećajući na klaster cvećara u Kragujevcu koji se veoma razvio i koji je pre nekoliko godina isporučio kupcima u Velikoj Britaniji 100.000 komada začinskog bilja, čime je ostvaren prihod od oko 50.000 evra.
Moderator tribine bio je predsedniik MO “Kovilj” Đorđe Glumac, a koordinatorka čitave serije tribina “Naši ljudi za našu kuću” jeste članica IO GrO LSV Novi Sad Milica Vlaisavljević.
Udruženje ovčara i kozara „Bikara“
Udruženje “Bikara” je osnovano 2004. godine u Vrbasu od strane odgajivača i ljubitelja ovaca i koza, a za cilj je imalo okupljanje odgajivača, razmenu znanja i iskustava iz te oblasti. Prvenstvena misija udruženja je udruživanje ovčara i kozara, shvativši da jedino mogu zajedno postići zadovoljavajuće rezultate. Primarni ciljevi su povećanje stada (broj stada na terenu, ukupan broj grla, broj umatičenih), oplemenjivanje postojećih rasa formulisanje proizvodnih pravaca, kao i povećanje proizvodnje u kvalitativnom i kvantitativnom smislu.
Futoški kupus- brend Futoga
Futoški kupus jedna je od stvari koja odmah padne na um kada se spomene mesto, što i nije čudo jer upravo udruženje proizvođača ovog proizvoda ga izvozi širom sveta. Najveći deo proizvodnje ide na domaće tržište, ali je potražnja kupusa iz evropskih zemalja skočila, navode u udruženju “Futoški kupus”, a izvozi se ponajviše u zemlje regiona, Švedsku, Nemačku, Francusku.
