Na tribini „Petrovaradinska tvrđava kao razvojni potencijal Grada” koju je organizovao Savet za kulturu GrO LSV Novi Sad, istaknuti su problemi upravljanja i pitanje šta grad želi da učini sa Tvrđavom što direktno utiče i na status podgrađa. Prema rečima istoričara i direktora novosadskog Istorijskog arhiva Bogoljuba Savina UNESCO zaštita je jedan od preduslova koji će dovesti do adekvatne upotrebe ovog spomenika kulture.
Svako od nas ima svoje viđenje Tvrđave i svi žele da to nešto bude u prvom planu. Njena istorijska vrednost se ne dovodi u pitanje. Problem leži u tome što je istorija XX veka ovlaš istražena. Arhivisti jesu uradili veliki posao, ali preostaje pisanje nove istorije grada koja će nositi poglede nove generacije – rekao je Savin, dodajući da na mladim generacijama ostaje da osmisle sadržaje za Tvrđavu. Kako on navodi, sada treba dati valorizaciju i rešiti problem upravljanja.
Predsednik Saveta za kulturu GrO LSV Novi Sad Miloš Pankov složio se da se proces koji će dovesti do toga da Tvrđava postane deo evropske kulturne baštine mora ubrzati.
– Sve u vezi sa Tvrđavom rađeno je stihijski, svako preduzeće odgovorno je za jedan njen deo, ali ne postoji jedinstveni dokument koji bi objedinio sve to, jedan organ koji bi odredio šta i kako u vezi sa zaštitom, očuvanjem, novim sadržajima – izložio je problem Pankov. On je naglasio da očuvanje kompleksa ima strateški interes zbog priključenja Dunavskoj startegiji, jer to predatavlja veliku razvojnu šansu zbog projekata koji će biti finansirani od strane EU.
Aktivna diskusija pratila je ovu tribinu, a građani Petrovaradina najviše su se žalili na status podrgađa.
Građanin Momčilo Čikić rekao je da, ukoliko se ovaj deo Petrovaradina sredi, on može donositi profit i pored Tvrđave. Članica odborničke grupe LSV Milica Vlaisavljevićpostavila je pitanje saobraćaja u podrgađu koje bi se rešilo otvaranjem novog mosta planiranog da se izgradi na postojećim stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa.
Među problemima koji se tiču podrgađa, napomenuti su i oni koji se tiču atmosferskih i podzemnih voda kao i nesređena ulična rasveta. Međutim, zaključeno je da je trenutno lakše uložiti u Tvrđavu i da bi to ulaganje dovelo do stvaranja prostora da se i podgrađe adekvatno uredi. Članica Gradskog veća zadužena za upravu i propise Milena Popović-Subić istakla je da ovaj spomenik mora biti od nacionalnog značaja da bi mogao participirati za listu UNESCO zaštite. Kada se stvori nova zaštita, stvoriće se i novi život stanovnika, zaključila je Popović-Subić.
Dunavska startegija
Dunavska strategija, koju bi EU trebalo da usvoji u prvoj polovini 2011. godine, podstaći će razvoj podunavskog dela Srbije i jačanje veza sa susedima, članicama EU je za projekte iz Dunavske strategije na raspolaganju više od 100 milijardi evra. Na domaćim institucijama i organizacijama je da se nametnu i privuku strane investicije ulaganjem u infrastrukturu.
Dunavskom strategijom je obuhvaćeno 14 zemalja, od čega osam članica EU – Nemačka (regioni Baden-Virtenberg i Bavarska), Austrija, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Bugarska i Rumunija i šest zemalja koje nisu člance – Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina. Te zemlje su sada u Procesu dunavske saradnje. Dunav je druga po dužini reka na evropskom kontinentu, posle Volge. Od njegovih 2.850 kilometara, plovno je 2.411 km. Dužina Dunava kroz Srbiju je 588 kilometara. Sliv Dunava zauzima površinu od 817.000 kilometara kvadratnih, od čega je 10% u Srbiji. U podunavskom regionu živi 115 miliona ljudi.
Primena strategije nije vremenski ograničena, ali su postavljeni određeni rokovi za osnovne ciljeve: povećanje teretnog transporta Dunavom za 20 odsto do 2020. godine, smanjenje zagađenja supstancama poput azota i fosfora na nivo iz 1960. do 2020. godine kako bi se obnovio ekosistem Crnog mora, dostupnost brzog širokopojasnog interneta svim građanima EU u regionu do 2013. godine, omogućiti održivu populaciju dunavske jesetre do 2020. godine.
Da bi se ti ciljevi postigli predviđen je niz aktivnosti, među kojma su promocija Dunava kao turističke destinacije, izgradnja dva mosta između Bugarske i Rumunije, izgradnja postrojenja za preradu vode i uspostavljanje zajedničkih istraživačkih centara. Aktivnosti su predviđene akcionim planom. Prema najnovijim raspoloživim podacima, Dunavom je 2007. prevezeno 50 miliona tona tereta, što je manje od 10% kapaciteta te reke. Evropska komisija smatra da je neophodno da se postave jasni ciljevi, kako bi se aktivnosti fokusirale i da bi se priopriteti jasno znali.
Među ciljevima su i razvoj železničkih koridora i povećanje broja ribe u Dunavu. Dunavska strategija se preklapa sa Strategijom Evropa 2020. koju su lideri EU usvojili u junu 2010. godine i koja postavlja jasno definisane ciljeve po pitanju otvaranja radnih mesta, smanjivanja siromaštva, podizanje nivoa obrazovanja i ulaganje u istraživanje i razvoj.
Evropska komisija je Strategiju pripremila na zahtev Evropskog saveta, koji je to od nje zatražio u junu 2009. godine. Komisija je Strategiju usvojila 8. decembra. Očekuje se da će je lideri EU usvojiti i zvanično pokrenuti u junu 2011. godine.
